Vojna ustanova "Tara"

24 tara shutterstoc.jpg

Tara - fabrika crvenih krvnih zrnaca

Povremeni beg u prirodu nužnost je čoveka 21. veka, ali sve je više asfalta i sve manje kiseonika na prvoj liniji odbrane zdravlja - planinama. Nadu da, ipak, nije sve obesmišljeno čuva naša čarobna "fabrika crvenih krvnih zrnaca", kako zovu Taru.

Zelena lepotica, deo istočnog kraka Dinarida, i danas brani status boginje među planinama, koji joj je darovao dobri bog Tar. Legenda kaže da je očaran njenim sjajem odlučio da tu provede život i prihvati njen dar - lepotu, nagradivši je božanskim imenom i izdvojivši je tako od ostalih. Da je zaista posebna, uverio se početkom 20. veka i književnik Milovan Glišić, koji je u konacima manastira Rače potražio spas za svoja bolesna pluća. Bio je to početak turizma na Tari, a nekoliko decenija kasnije proglašena je Nacionalnim parkom prve kategorije. Da te 1981. godina država nije zaštitila ovu oazu prirode, verovatno bi danas podelila sudbinu svih onih koje su stradale ili stradaju u sudaru sa modernim dobom koje ne mari za zelena stabla. A, na Tari ih ima oko tri miliona. I to je ono što je, uz specifični ekosistem bogat ugroženim vrstama, čini posebnom. Takvom ju je proslavio i Josif Pančić, jer je istrajao u dvodecenijskoj potrazi za četinarom koji, kako su mu govorili meštani užičkog kraja, nije ni jela ni bor. Bila je 1875. godine kada se obreo na Tari i otkrio da je ona prirodno stanište sada čuvene (Pančićeve) omorike, endemske vrste opisane u školskim i enciklopedijskim udžbenicima. Ne zaboravimo i da je počasni stanovnik ove planine još jedna zaštićena vrsta - mrki medved ili, po lokalnom, tarski međed. I da, tu je i Pančićev skakavac, takođe retka "zverka".

Ako ste istinski ljubitelj prirode, onda je ovaj masiv u zapadnom delu Srbije, oivičen kanjonom reke Drine, vaša sigurna kuća. Ovde će se, na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.200 metara, odmoriti sva vaša čula, pluća nahraniti kiseonikom, izlečiti bronhitis i anemija, jer klimatske karakteristike ovu planinu čine pravom vazdušnom banjom. A, pritom ima dovoljno turističkih sadržaja koji će vam, u bilo kom dobu godine, upotpuniti boravak na netaknutom "komadu" prirode. Ovo je raj za sve koji žele da se odmore od buke i čađi, napune baterije, nahrane dušu. Tara je zelena oaza za planinare, avanturiste, istraživače, ribolovce. Pomislite samo na miris četinara, šum vode sa potoka, zvuk vodenice, ukus borovnice... I, već ste u jednoj sasvim drugoj dimenziji od one koju svakodnevno živite.

Želite li da skijate? Iako to nije najjači adut ove planinske kraljice, jer joj u startu fali visina, svakako da ima uslova i za zimske sportove. Najkvalitetniji skijaški tereni su u delu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 metara, gde su staze duge od tri do pet kilometara. Snežne dane možete da iskoristite i da se pridružite rekreativnim skijašima, koji uživaju na stazi kod hotela "Omorika", gde se nalazi moderni ski lift. Ovde, na Kaluđerskim barama, uređene su i staze za sankanje i kliskanje, pa ukoliko niste vešti na skijama, radost će vam pružiti "sedeće" spuštanje niz osunčane vrhove. Sportske mogućnosti se, međutim, ne iscrpljuju sa odlaskom zime, jer se u ovom delu Tare, nalaze i trim staza, teniska i fudbalska igrališta, rekreativni tereni za decu, veliki zatvoreni bazen, a tu je i ergela konja na kojoj možete da jašete.

Ako ste ovde u planinarskoj "misiji", računajte na više od 20 markiranih planinarskih staza i savršene biciklističke, koje su u poslednje vreme sve popularnije, jer nude pogled na živopisne pejzaže i vidikovce sa dva točka. A, ukoliko vaša formula zadovoljstva isključuje adrenalinske aktivnosti, onda su tu uređene pešačke staze i pitoma izletišta na kojima možete da se nadišete svežeg planinskog vazduha.

Možda više volite odmor sa pogledom na vodu? U tom slučaju zadovoljiće vas šetnja do vodopada Veliki i Mali Skakavac, reke Vrelo ili jezera Perućac, koje je nastalo potapanjem kanjona na Drini i koje, sa prelepim jezerom Zaovine, čini deo sistema akumulacije za hidroelektranu. Tara je čest izbor i ljubitelja raftinga, koji žele da uživaju u uzbudljivom susretu sa smaragdnom Drinom. A, ako ste ovde samo da biste posetili turističke lokalitete, bez skija i kajaka, onda potražite Tepih livadu. Ona predstavlja deo prirodnog rezervata Crveni potok, a specifičnost se ogleda u njenom imenu koje je dobila zato što se pod nogama ugiba kao mek tepih. Hod po tresetištu je danas zabranjen.

Ono što Taru svakako čini posebnom su ljudi, nadaleko poznati po srdačnosti i gostoprimstvu, a potom - dobra kuhinja. Boravak na planini troši, pa su tu komplet lepinja, kačamak, pršut, perućačka pastrmka i domaće kiselo mleko da povrate snagu. Cene hrane i pića su prijemčive, pa tako kafa može da se popije za 80 dinara, a dobar ručak da se pojede za 500 dinara.

Želite li još čarolije? Možda da na trenutak proputujete kroz vreme? Ne zaboravite da je ovde smeštena muzejska železnica, poznatija kao Šarganska osmica. Na starim, ali obnovljenim šinama, provozajte se kroz predeo čarobne lepote i uverite se da pruga u jednom delu zaista pravi oblik arapskog broja osam. Preporuka turističkih vodiča je i selo Kremna, kojoj popularnost opet raste, jer se sve više ljudi vraća proročanskim pričama Tarabića koji su odavde potekli. I naravno, ovde se nalazi Mećavnik ili Drvengrad, na kojem je Emir Kusturica sagradio čitavu jednu "drvenu" bajku.

MANASTIRSKI KONACI

Sve je počelo kada je iguman manastira Rača Zaharije Milekić, početkom 20. veka, podigao prve smeštajne kapacitete u okviru zadužbine kralja Dragutina. Gosti su dolazili vozom do Kremne, a odatle konjskim zapregama i bili su smešteni u staru kuću, planinski objekat ili vilu na sprat. Potom je 1935. godine podignuto oporavilište sa 16 soba, koje je kasnije pretvoreno u hotel "Tara".

VIDIKOVAC BILjEŠKA STENA

Ako ste gledali film "Ptice koje ne polete" i uživali u lepoti predela pitajući se gde se nalaze, posetite lokalitet u čijoj se blizini nalazi koliba sagrađena za potrebe snimanja. Potražite Bilješku stenu, čarobni vidikovac koji se nalazi na samoj ivici kanjona. Ovde se iz neposredne blizine može videti i Pančićeva omorika.


AZIL ZA ROMANTIKE

Na Tari se ne gradi kao na ostalim srpskim planinama, jer je od toga zaštićena kao Nacionalni park. Ali ovde se, ipak, nalazi dovoljan broj hotela i privatnih vila, od kojih su mnoge sagrađene u stilu tipičnih planinskih kuća, gde zimi pucketa vatra u kaminu. Zbog toga ovu planinu smatraju i "azilom" za romantiku. U turističkoj organizaciji kažu i da ona ima najveći broj "povratnika", jer ko jednom dođe na Taru, obavezno joj se vrati.

(Izvor: Večernje Novosti)

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Prognoza vremena

Trip Advisor

FACEBOOK

Video

Pratite nas

Mesto gde počinje lepota...